Шта ће бити са 40 милијарди евра имовине Срба у Хрватској

Брига о младима: Млади морају да имају свој пут
03/06/2017
Заједница Срба у Срему – посета општини Шид
30/09/2017

Шта ће бити са 40 милијарди евра имовине Срба у Хрватској

Представници Заједнице Срба из Хрватске и БиХ оцениули су да су Срби у Хрватској грађани „задњег реда“, без икаквих права а последице етничког чишћења и геноцида над српским народом из 1995. године не само да нису отклоњене већ се стање погоршава.

Према речима председника те организације Бранислава Швоње, Срби који данас живе у Хрватској налазе се у веома тешком положају а ниједно питање битно за њихов опстанак на том простору, од станарског права до питања пензија, није решено.

Шта ће бити са 40 милијарди евра имовине Срба у Хрватској

Избегличко удружење Центар за комуникацију Правда из Параћина затражило је, поводом годишњице операције „Олуја“, да власти у Србији и Хрватској коначно одговоре на питање да ли ће Србима избеглим и прогнаним из Хрватске бити враћена имовина чија је „вредност процењена на 40 милијарди евра“.

„Када ће се покренути ревизија контрадикторне пресуде у Стразбуру и омогућити да се носиоцима станарских права, као што је учињено у Босни и Херцеговини, врате или реституише 35.000 станова са покретном имовином, разасутих широм Далмације и урбане Хрватске?“, навела је Правда у саопштењу за јавност.

То удружење је властима у Хрватској и Србији поставило и питање када ће се применити медјународни Споразум о питањима сукцесије, који је потписан још 29. јуна 2001. године у Бечу, а који штити отету имовину Срба.

Додаје се да су то питања на која „пола милиона људи“ чека званичан одговор од Хрватске, а која треба да иницирају власти у Србији пред међународном јавношћу и актуелним центрима моћи.

„Уместо да се извини за злочин, што је ‘Олуја’ била, Хрватска слави тај дан као највећи државни празник. После формирања последње хрватске владе, отворено се распирује мржња према Србима и Србији, што се огледа у рехабилитацији Алојзија Степинца, укидању пресуде доказаном злочинцу Бранимиру Главашу, подизању споменика Мири Барешићу и давању имена улицама по усташким злочинцима“, рекао је Швоња, на конференцији за новинаре.

Швоња је оценио да је „несхватљиво“ да ЕУ, чији је Хрватска члан, не реагује и не осуђује такво понашање Загреба.

„Таква политика Хрватске је веома опасна али ми у име избеглих Срба и њихових потомака шаљемо јасну поруку Загребу да ћемо се вечно борити за остварење права која нам припадају јер смо и ми ту Хрватску деценијама и стотинама година градили“, навео је председник Заједнице Срба.

Швоња је оптужио „досовску власт“ али и представнике Срба у Хрватској попут Милорада Пуповца, да су делимично одговорни за тежак положај у коме се српски народ у тој земљи налази.

„Власт ДОС-а није занимао положај крајишких Срба, а Милорад Пуповац се понаша као да претходних 20 година није био предводник Срба у Хрватској. Једино полажемо наде у Владу Србије и премијера Александра Вучића који проблем Крајишника третира на одговарајући начин“, напоменуо је Швоња.

Председник Покрајинског одбора Заједнице Срба из Хрватске и БиХ Зоран Суботић оценио је да највећи проблем са којим се суочавају Срби у Хрватској чињеница да Србија још није постала чланица ЕУ.

„То Хрвати користе и покушавају да спрече улазак Србије у ЕУ. Данас сваки Србин води неколико нерешених спорова пред хрватским судовима а ако Србија уђе у ЕУ, то ће бити решавано на другачији начин. Најгоре је што људи који имају имовину у Хрватској не могу да уђу у посед, а и они који то успеју, не живе слободно“, рекао је Суботић.